О природном тамјану
Строго говорећи, природни тамјан је смола дрвета тамјана (Boswellia), односно природна је излучевина дрвета. Постоје хиљаде стабала, првенствено из породице Burseraceae, која ослобађају мирисну смолу када се сломи или засече кора. То је због финих капилара испод коре. Када скинете кору ножем за стругање, смола одмах потече из дрвета да затвори рану на дрвету. Чак и ако поређење није тачно, можемо да упоредимо смолу са нашом крвљу. Када је наша кожа повређена, наше тело такође доводи тромбоците на површину коже како би се формирала кора. Исто је и са стаблом тамјана.
Дрво тамјана, као и друга стабла из породице Burseraceae, такође праве неку врсту баријере која штити дрво од инфекција и инсеката и покреће зарастање коре. Велика разлика је у томе што стабла тамјана производе мирисну и свету смолу која чини много више од пуког заптивања ране. Традиција је хиљадама година била да људи на овој земљи беру тамјан, суше смолу и затим каде са њом. Ову традицију налазимо не само у земљама у којима расте тамјан, већ и у многим другим земљама које цене благодети и ефекте тамјана.
Тамјан из дрвета Boswellia вади се два пута годишње - у пролеће (од марта до маја) и на јесен (од септембра до октобра). Процес траје око две недеље. Да би сакупили смолу, праве се посебне прорези на кори, из којих смола почиње да тече. Смола у почетку има белу боју (сетите се горе поменутог порекла речи једног од библијских израза за тамјан „бити бео“). Ослобођена смола кристалише се под утицајем кисеоника и учвршћује се. Потребно је око недељу дана да смола довољно очврсне пре него што се може остругати.
Тамјан се помиње и у Светом писму. Коришћен је у божанској служби Старог завета - тамјан се у књизи Изласка помиње као један од састојака миомириса који је требало да се спали на посебном олтару испред покрова Светиње над светињама (Пр 30, 34-36). Тамјан је, такође, био једна од жртава Храма (види, на пример, Јеремија 17, 25-26.) Истовремено, тамјанска смола је такође коришћена у друге сврхе нпр., као производ за лепоту, и управо се у тој улози појављује у "Песми над песама" цара Саломона.
Тамјан се такође помиње као један од три дара Мудраца са Истока за Богомладенца Исуса Христа: „… па отворише ризнице своје, принесоше му даре; злато, тамјан и смирну“ (Мт 2, 11). Сматра се да приношење тамјана Христу има символично значење као поклон Првосвештенику.
У данашње време, као и у стара времена, тамјан се активно користи не само као један од састојака црквеног миомириса, већ и у производима за лепоту и парфемима. Од почетка 2000. године појавили су се парфеми у којима арома тамјана није само саставни део композиције, већ звучи доминантно.
Трговина тамјаном иде у давну прошлост. Пре више од 5000 година њиме се трговало од Азије, Арабијског полуострва до Африке, био је вредан попут злата.
Најпознатије врсте тамјана долазе из земаља: Оман, Сомалија, Етиопија, Кенија, Индија, Јемен итд.
Пут тамјана који
води од јужне Арабије до Средоземља један је од најстаријих трговачких путева
на свету.
Природни тајман се од
давнина користи у Црквеним обредима, верује се да тера зле духове, и доноси
благослов Божији на дом.
Природни тамјан има своју
примену не само у верским обредима већ се користи хиљадама година и као додатак
лечењу многих болести.
Природни Индијски тамјан Boswellia Serrata се издваја од осталих врста тамјана по своме саставу јер у себи садржи пуно босвеличне киселине која помаже код лечења многих болести. Више о лековитости Индијског тамјана можете прочитати на линку испод:
https://prirodnitamjan.blogspot.com/2021/07/blog-post.html
Отац Тадеј о природном тамјану
„Тамјан је чудо Божје! Можеш да проветриш стан, али отрове из стана можеш да очистиш једино ако чешће запалиш тамјан – најбоље чисти ваздух. И зла сила бежи када запалимо тамјан.”
Коментари
Постави коментар